Nova godina i Božić često se svode na poklone, kupovinu i gužvu, ali za dete oni imaju mnogo dublje značenje. Iz pedagoške perspektive, to su trenuci u kojima dete ne dobija samo predmet, već potvrdu da je viđeno, važno i voljeno. Darivanje tada postaje način komunikacije između odraslih i deteta, jezik pažnje koji dete intuitivno razume.
Dete ne procenjuje vrednost poklona, već poruku koju on nosi. Kada dobije poklon, dete doživljava osećaj da je neko mislilo na njega, da ga poznaje i razume. Taj osećaj gradi emocionalnu sigurnost, koja je osnova za zdrav razvoj ličnosti. Emocionalno sigurno dete lakše razvija samopouzdanje, otvorenije ulazi u odnose sa drugima i ima veće poverenje u svet koji ga okružuje.
Praznici su za decu važni i zato što predstavljaju ritual. Rituali stvaraju strukturu, a struktura detetu daje osećaj stabilnosti i predvidivosti. Kada se iz godine u godinu ponavljaju slični obrasci – porodično okupljanje, zajedničko vreme, darivanje – dete stvara unutrašnji osećaj kontinuiteta. U svetu koji je često brz i nepredvidiv, takvi trenuci postaju emocionalno uporište.
Pedagoški gledano, poklon ne bi trebalo da bude nagrada, zamena za roditeljsko vreme niti pokušaj da se „nadoknadi“ odsustvo. Njegova uloga je da podrži razvoj deteta i da produbi odnos. Dobar poklon poziva dete na igru, razmišljanje, maštu ili zajedničku aktivnost. To može biti knjiga koja se čita zajedno, igračka koja podstiče kreativnost ili nešto što otvara prostor za razgovor. Nije presudno šta je poklon, već da iza njega stoji pažnja i razumevanje deteta.
Nova godina i Božić su ujedno i prilika da dete uči o davanju. Deca najviše uče posmatrajući odrasle. Kada vide roditelje koji biraju poklone sa pažnjom, koji razmišljaju o drugima i koji vrednuju zajedničko vreme, dete spontano usvaja empatiju i brigu za druge. To su lekcije koje se ne mogu naučiti objašnjavanjem, već isključivo primerom.
Važno je i da se u darivanju ne preteruje. Previše poklona šalje nejasnu poruku i često umanjuje njihovu vrednost. Jedan promišljeno izabran poklon, uz prisutnog roditelja i zajednički trenutak, ima mnogo veći pedagoški značaj od gomile stvari bez emocionalnog konteksta.
Na kraju, darivanje tokom Nove godine i Božića nije važno zbog samog poklona. Važno je zbog osećaja koji dete nosi sa sobom – osećaja pripadnosti, sigurnosti i bliskosti. Poklon je samo simbol, ali simbol koji detetu govori da je važno. A to je poruka koja ostaje dugo nakon što praznici prođu.
vaš pedagogMaja Enis