PRIČAMO O FOKUSU: veština koja se gradi svaki dan
Fokus ne dolazi preko noći. Ne pojavljuje se sam od sebe i ne razvija se dok dete pasivno prati sadržaj koji mu je serviran bez ikakvog truda. Fokus se gradi — strpljivo, kroz svakodnevne male situacije. Dete koje danas nauči da se fokusira, sutra postaje odrasla osoba koja ume da završi ono što započne, koja ne odustaje lako i koja zna da upravlja svojim vremenom, pažnjom i, na kraju, sopstvenim životom.
Zato fokus nije „dodatna“ veština. On je temelj. Pažnja se uči, ne podrazumeva
Kao što dete učimo da govori, da prepoznaje slova ili da kaže „hvala“, isto tako učimo i pažnju. To se ne radi kroz pritisak, već kroz odnos: kroz razgovor, postavljanje pitanja, slušanje odgovora i podsticanje deteta da ostane u aktivnosti dovoljno dugo da je doživi do kraja. Fokus nije talenat — to je navika koja se gradi.
U želji da olakšamo sebi svakodnevicu, često posežemo za najbržim rešenjem — telefonom. Dete se umiri za nekoliko sekundi, ali dugoročno učimo njegov mozak na nešto sasvim drugo.Brzo smenjivanje sadržaja, stalna stimulacija i gotove slike bez potrebe za razmišljanjem smanjuju detetovu sposobnost da se zadrži na jednoj aktivnosti. Um se navikava na stalne promene i traži sve više podsticaja. A onda od deteta očekujemo da sedi, sluša, crta ili rešava zadatak sa pažnjom. To postaje mnogo teže.
I moram da naglasim I podvučem, dete uči gledajući nas, roditelj je najvažniji model ponašanja. Ako razgovaramo sa detetom dok paralelno proveravamo telefon, ako često prekidamo aktivnosti ili smo prisutni samo „na pola“, dete ne uči fokus — već fragmentisanu pažnju. Deca ne slušaju toliko šta govorimo. Ona prate kako živimo. Zato je važno da im pokažemo kako izgleda biti prisutan.
Za razvoj fokusa nisu potrebni sati. Dovoljno je 15 minuta dnevno — ali 15 minuta potpune pažnje.Bez telefona, bez ometanja, bez „samo još ovo da završim“.U tih 15 minuta: igrajte se zajedno, razgovarajte, čitajte, crtajte.
Kada je dete zaista viđeno i uključeno, njegova pažnja se prirodno produbljuje. Takvo vreme ima mnogo veću vrednost od duge, ali površne prisutnosti.
Još jedan čest razlog rasejanosti je — previše stvari.
Kada je dete okruženo velikim brojem igračaka, pažnja se rasipa. Prelazi sa jedne na drugu, bez zadržavanja i bez dublje igre. Zato je jednostavno rešenje često i najefikasnije: ostavite nekoliko igračaka (tri do pet), a ostale sklonite i povremeno rotirajte. Kada ima manje izbora, dete se duže zadržava, istražuje i razvija maštu. U tom procesu se prirodno gradi fokus.
Razvoj pažnje ne zavisi od jedne velike stvari, već od svakodnevnih sitnica. Pročitajte dolenavedene savete i pokušajte da ih primenjujete koliko vam to vaše vreme dozvoljava , a potrudite se što više.
– rutina pomaže detetu da se lakše organizuje i smiri
– ne prekidajte dete kada je duboko u igri — tada se fokus najviše razvija
– dozvolite dosadu — iz nje nastaju kreativnost i koncentracija
– čitanje knjiga je jedan od najboljih treninga pažnje
– podstičite dete da završi započeto, jer se tako razvija upornost
Fokus nije nešto sa čime se dete rađa ili ne. To je nešto što se svakodnevno oblikuje. Kroz način na koji razgovaramo, kroz vreme koje delimo i kroz izbore koje pravimo umesto deteta — ili zajedno sa njim.
Ne treba savršen roditelj. Ali je potreban prisutan roditelj.
Jer upravo iz te prisutnosti nastaje pažnja. A iz pažnje — sve ostalo.
vaš pedagog
Maja Enis