KAKO IZABRATI SLIKOVNICU ZA DVOGODIŠNJAKA?
Period između prve i treće godine života jedan je od najintenzivnijih u razvoju govora. Upravo oko druge godine dete pravi ogromne skokove: počinje da spaja reči, formira prve rečenice, razume sve više pojmova i počinje da izražava svoje želje, osećanja i doživljaje.
U tom procesu slikovnica postaje neverovatan alat. Ona povezuje sliku, reč i emociju, i uči dete da jezik nije samo niz zvukova, već sredstvo da se svet razume i doživi.
Upravo zato je važno znati šta birati i kako čitate svom detetu
- Format i materijal: knjiga koju dete može da „voli rukama”
U ovom uzrastu dete istražuje svet kroz dodir, pa knjiga mora biti otporna, sigurna i praktična.
Najbolji izbor su slikovnice od debelog kartona , sa zaobljenim ivicama i debljim stranicama koje dete može da okreće samo. Prevelike knjige deluju impresivno odraslima, ali malim rukama brzo postanu frustrirajuće. Idealno je da slikovnica stane detetu u krilo.
Ako vaše dete samo želi da je nosi, lista, gleda i „čita“ ,to je znak da ste pogodili format.
Slikovnice sa otvorima, prozorčićima ili teksturama koje dete može da dodirne posebno su zanimljive jer uključuju i čulo dodira, što dodatno stimuliše razvoj deteta.
Obratite pažnju na boje i ilustracije: treba da budu jasne, jednostavne i izražajne, tekst jednostavan
Svet oko dvogodišnjaka je već pun novih utisaka zato slikovnica ne sme da bude prenatrpana detaljima. Birajte one sa jasnim oblicima, živim, ali ne agresivnim bojama, i prepoznatljivim predmetima. Deca ovog uzrasta vole da vide ono što poznaju — loptu, psa, tanjir, mamu, krevet, auto… Tako uče da povežu reč sa stvarnim pojmom. Likovi (posebno ljudi i životinje) treba da budu izražajni — da se na licu vidi tuga, sreća, iznenađenje.
Tako dete kroz ilustracije uči da prepoznaje i emocije, što je temelj emocionalne pismenosti.
Ako je ilustracija previše apstraktna ili „umetnička“, dvogodišnjak još ne može da je razume.
U ovom periodu birajte realistične slike — one koje detetu pomažu da poveže knjigu sa svakodnevnim životom.
Dvogodišnjak ne treba dugu priču — treba mu ritam i ponavljanje.
Zato su najbolje slikovnice sa kratkim rečenicama, rimom, ponavljanjem i poznatim rečima. Deca ovog uzrasta vole da znaju „šta sledi“, pa rado dovršavaju stih ili rečenicu koju su već zapamtila.
To nije slučajno — ponavljanje pomaže da se nove reči učvrste u govoru.
Zato, kad birate slikovnicu, potražite one gde se rečenice ponavljaju, gde ima ritma, ili gde dete može da „učestvuje“ u čitanju.
Teme koje najviše prijaju: porodica, životinje, svakodnevni rituali (kupanje, oblačenje, odlazak u park, spavanje).
Dete voli ono što prepoznaje — i tu se uči najbrže.
Kad kupujete slikovnicu, obavezno obratite pažnju:
- da li su stranice čvrste i glatke,
- da li su boje stabilne i ne razmazuju se,
- da li ima sitnih delova koji mogu da se otkinu.
Slikovnica za dvogodišnjaka mora da izdrži sve — od bacanja do grickanja.
Koliko i kada čitati
Najbolje vreme za čitanje je ono kad je dete mirno i spremno za bliskost — najčešće pred spavanje, ali i tokom dana:
- dok se čeka obrok,
- posle popodnevnog sna,
- ili pre izlaska napolje.
Čitanje ne mora trajati dugo — 10 do 15 minuta dnevno sasvim je dovoljno.
Važnije je da bude redovno, nego da traje satima.
Ako dete izgubi pažnju posle dve stranice , ne brinite sledeći put će izdržati tri, pa četiri. Ključ je rutina: knjiga postaje deo svakodnevice, isto kao pranje zuba ili večernje maženje.
Slikovnica sama po sebi ne čini čudo. Čudo se dešava kada dete čuje vaš glas.
Vaš ton, način na koji izgovarate reči, kako pokazujete slike, kako se nasmejete na istom mestu u priči — sve to stvara emocionalnu vezu i podstiče govor.
Čitanje treba da bude razgovor, a ne recitacija.
Pitajući dete „Gde je maca?“ ili „Šta radi dečak?“ — vi ga uključujete u priču.
Na taj način dete ne samo da pasivno sluša, već aktivno uči da razmišlja, povezuje i izražava se.
vaš pedagog
Maja Enis