Disleksija
Kako je prepoznati i kako pomoći detetu
Šta je disleksija?
DISLEKSIJA je naprisutnija poteškoća kada govorimo o problem učenja.
Ona se najčešće definiše kao “problem” čitanja. Dete sa disleksijom može imati problema da razlikuje i povezuje glasove i slova, da tečno čita ili da zapamti redosled slova u rečima. Ona može otažavati, ne samo pisanje, pravopis, govor već i druženje i socijalne kontakte. Ono što je važno naglasiti – disleksija nije znak niske inteligencije, lenjosti ili nezainteresovanosti. Naprotiv, mnoga deca sa disleksijom su izuzetno kreativna, snalažljiva i imaju razvijenu maštu.
Kako roditelji mogu prepoznati prve znake?
Greške koje se javljaju pri čitanju mogu se desiti u izolovaanim slučajevima, ali ono što disleksiju razlikuje od slučajnih grešaka jeste to što su greške konstantene i što se dešavaju pri svakom čitanju teksta.
Rani znaci mogu biti vidljivi još u predškolskom uzrastu. Na primer: dete teže pamti rime i pesmice, ima problema da prepozna slične zvuke u rečima, ili kasni u razvoju govora. Kada dete krene u školu, tipični znaci postaju jasniji:
- često mešanje sličnih slova (b–d, p–q, m–n),
- preskakanje, dodavanje ili izostavljanje slova u rečima,
- zamena, skraćivanje ili dodavanje slova,delova reči ili celih reči kojih zapravo u tekstu ni nema
- nedostatak fonološke obrade reči, dete ne može da izdvoji ni početni ili završni glas
- vrlo sporo čitanje, uz napor i gubljenje koncentracije,
- teško pamćenje pročitanog teksta i ponavljanje gradiva,
- izbegavanje čitanja naglas pred drugima, osećaj stida i frustracije.
Pitanja:
- Da li moje dete ima problem pri čitanju naglas?
- Da li moje dete ima problem sa razumevanjem pročitanog?
- Da li moje dete teško pamti ono što je pročitalo?
- Da li moje dete ima poteškoće sa analizom reči?
- Da li moje dete ima problem sa korišćenjem znakova interpukcije?
- Da li pri čitanju izokreće reči I slova?
- Da li pri čitanju preskače slova ili ubacuje reči kojih nema?
- Da li moje dete nagađa reči tokom čitanja?
- Ukoliko su odgovori DA na tri I više pitanja, trebalo bi što pre da svoje dete odvedete u posetu logopedu, da proverite da li ima problem disleksije, kako bi što ranije krenulo sa vežbama koje će mu pomoći u savladavanju problema sa čitanjem.
- (Važno je da naglasimo da su pitanja orijentacionog karaktera, ne služe za dijagnostifikovanje već kao smernice da obratite pažnju ukoliko sumnjate da vaše dete ima problem sa čitanjem. Poseta logopedu je neophodna.)
Rano prepoznavanje je ključno, jer dete tada dobija podršku pre nego što izgubi samopouzdanje.
Šta raditi kada je disleksija potvrđena?
Najvažnije je da roditelj ostane smiren. Disleksija nije bolest i ne „leči se“, ali se sa njom uči živeti i raditi na način koji odgovara detetovim sposobnostima.
Evo nekoliko praktičnih saveta:
- Strpljenje i podrška – deca sa disleksijom se lako obeshrabre. Važno je da osećaju da imaju roditelja koji veruje u njih i vidi njihove kvalitete, a ne samo teškoće.
- Učenje kroz više čula – kombinovanje slika, boja, pokreta i zvuka može pomoći da dete lakše zapamti i poveže informacije. Na primer, crtanje slova u pesku ili plastelinu, čitanje uz ilustracije, pevanje pesmica.
- Zajedničko čitanje – roditelj i dete mogu naizmenično čitati redove ili stranice. Ako je tekst dug, roditelj može deo čitati naglas, a dete da prati prstom. Ovo smanjuje pritisak i umor.
- Tehnološka pomagala – audio-knjige, e-knjige sa mogućnošću slušanja i edukativne aplikacije mogu biti dragoceni alati. One omogućavaju detetu da uživa u pričama i znanju, čak i kada čitanje ide sporije.
- Saradnja sa učiteljima – važno je da škola zna za disleksiju. Nastavnici mogu prilagoditi zadatke (kraći tekstovi, više vizuelnih pomagala, dodatno vreme za pisanje kontrolnih).
- Graditi samopouzdanje – dete treba da razvija i svoje jake strane: sport, umetnost, muziku, glumu, prirodne nauke. Kada se oseća uspešno u drugim oblastima, lakše će prihvatiti izazove u čitanju i pisanju.
Poruka roditeljima
Disleksija ne definiše dete. Ona je samo jedan deo njegove priče. Uz ljubav, razumevanje i pravu podršku, deca sa disleksijom mogu razviti svoje potencijale i biti podjednako uspešna kao i njihovi vršnjaci. Najvažnije je ne upoređivati dete sa drugima, već pratiti njegov lični napredak.
Mnogi poznati ljudi – umetnici, naučnici, glumci – imali su disleksiju. Njihova različitost postala je snaga. Tako i vaše dete: uz podršku, može naučiti da gleda na svet na svoj jedinstven način i da u tome pronađe svoje mesto i samopouzdanjeTop of Form
Maja Enis, pedagog